Novi list, „Nekad i sad“, naslov je publikacije u kojoj ćemo objavljivati vesti iz kulture, prevode iz izraelske književnosti; novosti u oblasti literature i umetnosti na tlu nekadašnje Jugoslavije i sveta. Iz dugogodišnjeg rada i iskustva u novinarstvu i uređivanju časopisa, zapazila sam da, bez obzira gde čovek živi, interesovanje za književnost na maternjem jeziku i onom na kome je stekao osnovno znanje, zauvek ima primat. S druge strane, govorni i svakidašnji rečnik koji može da se savlada, ne sadrži sve izraze kojim obiluje literatura. Stoga pretpostavljam da će „Nekad i sad“ privući čitaoce u raznim krajevima sveta gde danas žive, kao i našedoseljenike u Izraelu. 

​

Izraelska književnost je bogata i raznovrsna. Svakodnevno se pojavljuju nova imena mladih pisaca. Institut za prevod izraelske književnosti u Tel Avivu, koji već godinama spretno vodi direktor Nili Koen, obaveštava zainteresovane o novostima u svetu literature, objavljuje publikacije i okuplja prevodioce sa hebrejskog na strane jezike, tako da pisac u Izraelu nije prepušten sebi, već postoji institucija koja će njegove stihove ili prozu lansirati u svet. Nije jednostavno danas, u vreme interneta i kompjuterske prepiske pronaći izdavača i zadobiti čitaoce, bez obzira da li je i sa koliko uspeha priča napisana. Talenat pisca se razvija, ali samo uz odjek čitalačke publike koju danas nije lako steći, pogotovo ne u stranom svetu čije interesovanje tektreba osvojiti.

U našem listu ćete pronaći već poznata imena pisaca i otkriti neka nova, a nastojaćemo da ona budu uvek vredna pažnje. Izveštavaćemo vas o slikarskim izložbama u Izraelu, umetnika poreklom iz naše postojbine, ali i sa umetnošću koja se ovde stvara ili nam je preneta iz sveta. Tako ćemo u
ovom broju predstaviti Adrianu Popović koja živi u Parizu, čiji su radovi u glini izazvali pažnju posetilaca na izložbi krajem decembra u Tel Avivu. Slike kineskih umetnika u Vilfrid Izrael Muzeju u kibucu Hazorea, gde je prikazana i kaligrafija Dana Reisingera, izraelskog grafičara poreklom iz vojvođanskih krajeva, sa još četiri izraelska umetnika (Dafna Dor, Dani Zak, Rut Koen, Dorit Ringart), čije su slike rađene u maniru kineske kaligrafije, okupile su na otvaranju 9. januara goste iz svih krajeva Izraela. Ambasador Kine, gospodin Zhao Jun, otvorio je izložbu, izražavajući zadovoljstvo zbog saradnje Izraela sa Kinom, ne samo u političkom iekonomskom prostoru već i u oblasti umetnosti.

List Nekad i sad pruža mogućnost da upoznate izraelsku spisateljicu Savyon Liebrecht, čije su priče našle mesto u jugoslovenskoj periodici i u izboru jevrejskih ženskih priča Davida Albaharija pod naslovom Pegla i dijamanti“, ali i da se podsetimo italijanskog pisca Alberta Moravije pričom „Judita u Madridu“. David Mladinov, rodom iz Splita, autor je nekoliko zbirki priča. Sada živi u Bostonu i mi ga predstavljamo zanimljivim tekstom „Privremeni počinak“. U Jerusalimu je održan medjunarodni susret pisaca koji pišu na drugim jezicima, Kisufim (čežnja), ali su teme jevrejske i najčešće se prevode na ivrit.
 

Donosimo tekst nedavno preminule Ženi Lebl o nedoumicama autora dok piše uspomene u poznim godinama života. Ovih dana proglašen je međunarodni praznik ivrita u svetu, a Ruvik Rozental za “guru hebrejskog
jezika”. O ovom filologu donosimo opširan tekst. Još nekoliko napisa mogu da vas zainteresuju. Ali, ako ih sve budemo opširno najavili, neće vam biti zanimljivi. Stoga ostavljamo vama, da nam pišete – šta vam je bilo interesantno, kakve biste tekstove želeli u listu Nekad i sad da čitate, ali i napišete. U sledećim brojevima lista objavljivaćemo razgovore sa useljenicima o njihovim iskustvima, stečenim u Izraelu. Razgovaraćemo sa ljudima koji su došli sa nekadašnjeg tla Jugoslavije i ovde započeli svoj novi život, stvorili porodicu, radili, postali Izraelci. Očekujemo od vas, naših čitalaca, da nam se javite sa svojim prilozima, temama i predlozima.Naš će list moći da se razvije samo uz vaše interesovanje i materijalnu pomoć, pretplatu i dobrovoljni prilog, neophodne za štampanje i poštarinu kojom ćemo vam dostaviti „Nekad i sad“.

Ana Šomlo